... se je zima

München Marec 2006
slike od prijateljice...
muhca... hvala... :)

















I

Što volim zimu u toj divljini
Plaveti snežne potoci smrzli
I trag divljači u tišini
Što su belinu tek okrzli

Volim i one prkosne vatre
Jecanje šuma u noćnoj studi
Zaveje zima pa zlobu satre
Druže se ljudi pa budu ljudi

II
Ja često sanjam godine one
I sva detinjstva nosim na umu
Jeste li ikad čuli da zvone
Praporci konja po smrzlom drumu

Jeste li mogli prtinom snežnom
Dok mraz zateže po staklu lance
Sa onom dečijom dušom nežnom
Poći po bele male jaganjce

Jeste li ikad ledene šiljke
Kradom sisali kraj smrzlih streha
S tavana krali kruške – jabuke
Svesni detinjeg malenog greha

III

Kako je bela ta zima tamo
Samo na glogu i trnju boje
Plodovi divlji prežive samo
Za ptice da se gladi ne boje

Što volim zimu u toj tišini
I lavež pasa mraz i razdanje
Kad tiho tiho u noćnoj tmini
Treperi vatra uz pucketanje

IV

Prave pihtije rakiju greju
Nađu vremena i da vas ljube
A kao device pahulje veju
I mraz u vodu zabija zube

Jeste li ikad nosili ocu
Kiseli kupus rakiju ljutu
A za tim stolom u tom seocu
Ljudi što prave staze po putu

V

Što volim zime kad sve zaveju
Smetovi snežni od neba dani
Kad zvezde hladne lepotom greju...
A noćas sedim u kafani

I mislim kako lepo je tamo
Kad trag ostane pod dušom snenom
Zavičaj bude zavičaj samo
A zima seta za uspomenom

VI
A u tom kraju zime su bile
Detinja mašta i san i tajna
Čarobne lepe nebeske vile
Tiha lepota baš zavičajna

Tada se znalo ko u toj studi
Tragove seje – za svakim osta...
Da li su zveri lopovi – ljudi
Pa mi zavičaj ko zima osta

Novica Kostić - ZAVIČAJNA POEMA (ZIMSKA)

... zadnje zimske karpiole

... vsak dan zvemo o cem novem

magritte